Bogdan Korać jedan je od najaktivnijih volontera Crvenog krsta Kraljevo i, kako sam kaže, ima „najduži staž“ u Klubu mladih. Želja da volontira u ovoj organizaciji javila mu se tokom pandemije kovida, ali zbog brojnih aktivnosti na terenu tada nisu održavani sastanci na kojima bi se regrutovali novi volonteri, pa je ostvarenje njegove želje moralo da sačeka pravi trenutak.
– Kada se završio kovid i prestao karantin, došao sam u Crveni krst sa željom da pomognem ljudima i od tada aktivno volontiram. Odmah sam počeo da slušam razne edukacije za volontere kako bih se što pre uključio u konkretne akcije koje sprovodimo – rekao je Bogdan u razgovoru za rubriku Glas mladih.
Ubrzo je postao koordinator programa „Promocija humanih vrednosti“, koji obuhvata rad sa decom mlađeg školskog uzrasta, konkretno sa učenicima drugog razreda osnovne škole. Kroz ovaj program, već četiri godine, sprovodi edukativne radionice o toleranciji, borbi protiv diskriminacije, nenasilnom rešavanju sukoba, dečijim pravima, rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv nasilja na internetu.
– Uzrast dece u drugom razredu osnovne škole idealan je da se počne sa edukacijom o ovim temama, što se na terenu i potvrđuje, jer radionice prihvataju odlično i vole da sarađuju – objašnjava Bogdan.
Značajan deo svog angažovanja u Crvenom krstu posvetio je borbi protiv nasilja na internetu, ozbiljnom problemu kojem su izloženi i odrasli, a koji na decu i adolescente može ostaviti trajne posledice. Deca često nisu svesna da uvredljivi komentari, poruke ili bilo koja druga radnja koja može nekoga povrediti spada u digitalno nasilje. Volonteri Crvenog krsta ih kroz radionice „Borba protiv nasilja na internetu“ uče kako da ga prepoznaju i spreče.
– Imali smo situacije da deca u odeljenju naprave grupu na društvenim mrežama i dogovore se da nekog izbace. Poseban akcenat stavljamo na ovaj problem, jer je sve prisutniji. Prema informacijama koje dobijamo od učiteljica, nakon radionica deca počinju da se ponašaju drugačije, prestaju da ostavljaju uvredljive komentare i čak opominju druge kada primete da to rade – ističe on.
Osim verbalnog nasilja, deca su izložena i opasnosti od predatora koji se lažno predstavljaju da bi pridobili njihovo poverenje.
– Imamo radionicu sa hipotetičkim scenarijom: dete dobija poruku sa nepoznatog broja da dođe samo u park u određeno vreme, na određeno mesto uz obećanje iznenađenja. Deca ne znaju da je svima poslata ista poruka, a zadatak im je da kažu kako bi reagovala. Većina odgovara da ne bi otišla, već bi obavestila roditelje ili učiteljicu. Ima i šaljivdžija koji kažu da bi otišli „sa motkom“, ali ih tu odmah zaustavimo i podsetimo na našu radionicu „Nenasilno rešavanje konflikata“ – priča Bogdan.
Rezultati govore da radionice „Borba protiv nasilja na internetu“ daju odlične rezultate i da deca u čak 90% slučajeva prestaju sa verbalnim nasiljem ako su ga ranije činila.
U razgovoru smo dotakli i temu nasilja nad novinarima, koje je, često podstaknuto izjavama najviših zvaničnika. Govor mržnje, prisutan u medijima sa nacionalnom frekvencijom i tabloidima, usmeren je prema svakome ko se ne slaže sa vladajućom politikom, čime se dodatno produbljuju podele i podstiče nasilje.
– Neverovatno mi je da mi u 2025. godini imamo diktaturu u maloj zemlji kakva je Srbija. Ne mogu da razumem nivo cenzure i nasilja u medijima, gde neko može da kaže bilo šta i da dobije podršku, a druga strana se potpuno ignoriše. Najveći problem je što stariji ljudi imaju samo jedan izvor, televiziju i veruju svemu što im se servira, iako to često nije istina. Zbog toga su mnogi mediji opasni, jer „truju“ narod – kaže Bogdan.
Kao deo generacije koja želi promene, Bogdan je optimista i veruje da su one moguće, iako će zahtevati vreme da društvo ozdravi.
Prema statistici, čak 90% ljudi ne shvata težinu izgovorenih reči, a možda baš tu treba da počnemo. Zato, čitaoče, dok završavaš ovaj tekst, seti se da i ti možeš biti taj koji menja. Pazi šta govoriš, pazi šta pišeš, jer svaka reč ima težinu. Kad sledeći put kreneš da je upotrebiš izaberi onu koja gradi, a ne onu koja ruši.
