Danas se navršava deset meseci od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo šesnaest građana, među kojima je bilo i dece. Tragedija se dogodila 1. novembra 2024. godine, a iako je bilo više hapšenja, do danas niko nije odgovarao.
Građani širom Srbije večeras su izašli na ulice kako bi odali poštu stradalima i izrazili nezadovoljstvo zbog izostanka pravde.
Na poziv Zbora 036 u Kraljevu je okupljanje počelo u 19 časova na Trgu srpskih ratnika. Brojni građani upalili su sveće i odali počast stradalima šesnaestominutnom tišinom. U nebo je pušteno šesnaest belih balona sa ispisanim imenima žrtava.
Nakon toga, okupljeni su u tišini krenuli u komemorativnu šetnju do železničke stanice u Kraljevu, gde je članica Zbora 036 Jelena Ratković pročitala pismo koje su građani posvetili nastradalima.
– Večeras smo ovde jer mislimo o vama. Zamišljamo šta biste danas radili. Mala Sara bi se smejala i držala Valentinu za ruku dok zajedno trče. Valentina bi pevušila neku pesmicu, a Đorđe kao stub porodice čuvao bi ta dva mala srca, svoje unučice. Milica bi možda bila u školi, učila i crtala. Nemanja, mladić od sedamnaest godina, danas bi bio ponosni maturant. Anđela i Miloš bili bi ponosni roditelji. Stefan bi ostvarivao planove, Sanja sanjala o nečemu velikom. Goranka bi radila i brinula o roditeljima. Vukašin bi krenuo na fakultet, Mileva čuvala unuku. Đuro bi putovao u Gračac da vidi stare prijatelje, Vasko nastavio da gradi karijeru u robotici. Anja bi završavala studije i igrala košarku, a drugi Vukašin pomagao deci i čitao dnevnu štampu. Tog 1. novembra u 11.52 sve je stalo. Sve je prekinuto, nasilno i nepravedno. Ta nesreća nadvila se nad svaki grad i svako selo, jer umesto vas mogao je biti bilo ko od nas – navedeno je u pismu.
Kraljevčani su zatim nastavili komemorativnu šetnju do zgrade Gradske uprave, gde su po prvi put napravili buku kako bi izrazili nezadovoljstvo, a potom se uputili na Trg srpskih ratnika, gde je protest završen.
