Srbija danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, stoji pred ogledalom istine koja je oštra i neizbežna: nasilje nad ženama i femicid nisu izolovani incidenti već sistemski problem u kojem je dom često najmanje sigurno mesto.
Statistika koja šokira
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji je između 2011. i 2024. godine zabeleženo 424 slučaja femicida.
Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da je u 2024. godini ubijeno 19 žena. To nije samo broj, to je tragedija koja se događa na svake tri nedelje ako se preračuna kroz godišnju prosečnu dinamiku. Iako je broj femicida u 2024. blago smanjen u odnosu na 2023. godinu kada ih je bilo 24, nasilje zasnovano na rodu i dalje je duboko ukorenjen društveni problem.
Od početka 2025. godine do danas, prema podacima ženskih organizacija, ubijeno je 15 žena.
Zabrinjava i podatak da su u polovini slučajeva počinioci ranije bili prijavljivani za nasilje, dok su u većini slučajeva to bili intimni partneri žrtava. Sve ove brojke jasno govore: femicid nije izuzetak, već obrazac.
Priča iz senke
Zamislimo ženu koja večera sama, u tišini kuhinje, sa mislima punim strepnje. Niko ne zna da trpi uvrede, ponižavanje, fizičku ili psihičku torturu. Priča izgleda „naizgled obična“ – još jedna porodična svađa. Ali, istorija nas uči da upravo takve svađe neretko prerastu u tragediju.
Kada institucije zakažu, kada policija ne reaguje na vreme, kada Centri za socijalni rad pogrešno procene rizik, kada žrtva ne dobije adekvatnu zaštitu, statistika prestaje da bude broj. Postaje brutalna realnost: ubistvo.
Prema podacima Evropske Data Journalism mreže, većina žrtava femicida ubijena je upravo u svom domu.
Starije žene, posebno one koje potiču iz generacija u kojima je „trpljenje“ smatrano vrlinom, ređe prijavljuju nasilje. Najčešće prepoznaju fizičko nasilje, dok psihičko, ekonomsko ili emocionalno zlostavljanje ostaje nevidljivo i neprijavljeno.
Sistem koji ne odgovara
U Srbiji femicid još uvek nije posebno definisano krivično delo. Ubistvo žene najčešće se procesuira kao „obično“ ubistvo, bez prepoznavanja rodne motivacije koja stoji iza njega.
Civilne organizacije godinama apeluju na uspostavljanje Mehanizma za praćenje femicida -nezavisnog tela koje bi sistematski prikupljalo i analiziralo podatke o ubistvima žena. Takav mehanizam omogućio bi ranu identifikaciju rizika, izradu jasnih protokola zaštite i bolju koordinaciju policije, socijalnih službi i tužilaštva.
Umesto toga, većina podataka danas dolazi iz medijskih izveštaja, što znači da pojedini slučajevi ostaju van zvanične evidencije.
Danas nije dan za tišinu
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ne sme biti samo simboličan datum. On je poziv na akciju, na odgovornost svih nas. Svaki femicid predstavlja poraz institucija, zajednice i društva u celini. Svaka ubijena žena ostavlja za sobom porodicu, decu, nade, snove, neispisane priče.
Ako trpiš nasilje, ili znaš nekoga ko ga trpi – ne ćuti. Reaguj!
Pozovi 192 ili SOS telefon – Mreža Žene protiv nasilja na broj: 0800 300 339.
Poziv je besplatan, a linija radi svakog radnog dana od 12 do 16 časova.
Nasilje nije privatna stvar. Ćutanje ga održava – prijava ga prekida!
