Gojaznost je jedan od najbrže rastućih zdravstvenih problema savremenog društva. Danas čak jedna milijarda ljudi u svetu ima indeks telesne mase 30 ili više, što ih svrstava u kategoriju gojaznih.
– Krajem devedesetih godina shvatili smo da gojaznost poprima pandemijski karakter, ne samo u svetu nego i kod nas. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je 1,7 miliona ljudi gojazno, što znači da je svaka četvrta osoba gojazna, sa indeksom telesne mase preko 30. Između toga imamo još veći broj onih sa povećanom telesnom masom, koji već imaju povišen rizik za razvoj brojnih hroničnih bolesti – iznela je zabrinjavajuće podatke prim. dr Danijela Karamarković, internista i subspecijalista ishrane, na konferenciji za medije.
Dr Karamarković je ocenila da je gojaznost postala trend savremenog života. Nedovoljna fizička aktivnost i neredovni obroci, često bogati kalorijama koje ne možemo da sagorimo, ključni su faktori koji dovode do povećanja telesne mase.
– Svi zaboravljamo jednu važnu stvar – pravilna ishrana je obaveza tokom celog života. U današnje vreme preplavljeno informacijama, svi želimo instant rešenja, da što brže dođemo do željene težine, a kada je dostignemo, brzo se vraćamo starim navikama. Zdrava ishrana pre svega podrazumeva obroke pripremljene kod kuće, od kvalitetnih namirnica. Proizvodi koje kupujemo i jedemo u hodu treba da se koriste povremeno i u malim količinama. Ako takve proizvode zamenimo zdravim namirnicama, smanjujemo rizik od povećanja telesne težine – rekla je dr Karamarković.
Pravilna ishrana podrazumeva tri redovna obroka dnevno – doručak, ručak i večeru. Preskakanjem obroka remeti se metabolizam, što često vodi ka gojaznosti.
– Treba unositi sve grupe namirnica. Hleb je vrlo važan i treba ga jesti u sva tri obroka, a posebno hleb od integralnog brašna, koji ima manju kalorijsku vrednost i daje duži osećaj sitosti. Za doručak je dovoljno jedno parče integralnog hleba uz mlečne proizvode – šolju jogurta ili parče sira. Za ručak treba jesti kuvana jela koja sadrže meso i povrće, i to u jednoj porciji – dubok tanjir do ivice, uz malu salatu i parče integralnog hleba. Ono što se jede za ručak, može se jesti i za večeru, ako nemamo drugu ideju. Najgora opcija je da uveče, kada dođemo kući, počnemo da mesimo ili pripremamo kaloričnu hranu, pa nakon toga odemo u krevet. Tokom dana potrebno je najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti, pre svega hodanja, a što se tiče voća – dovoljna je jedna voćka dnevno. Unos vode je veoma važan, dok sva druga pića sadrže kalorije – poručila je dr Karamarković.
Dodala je da ne postoji univerzalno određeno vreme uveče do kog se „sme“ jesti, već je važno da poslednji obrok bude najmanje dva sata pre spavanja, kako bi organizam započeo proces varenja i razgradnje hrane.
Gojaznost predstavlja faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 i širokog spektra kardiovaskularnih bolesti. Povećana telesna težina često dovodi i do psiholoških problema, naročito kod mlađe populacije.
– Iz mnogih studija znamo da se redukcijom telesne težine smanjuje rizik od pojave dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Ako bolest već postoji, pravilna ishrana i terapija mogu držati stanje pod kontrolom. Međutim, ključni problem je što ljudi žele brzo i lako da smršaju, ali ne žele da menjaju životne navike. Pre svega, treba menjati ishranu – i tu specijalista ishrane igra važnu ulogu. Dijabetes je danas jedan od najvećih zdravstvenih problema, a posebno zabrinjava činjenica da sve više mladih oboleva, pa čak imamo i pojavu dijabetesa tipa 2 kod dece. To je uglavnom posledica gojaznosti, što vidimo i u školama, gde deca najčešće konzumiraju brzu hranu tokom odmora. Srećom, danas postoji mnogo savremenih lekova za lečenje dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, a većina je dostupna o trošku fonda, što znatno olakšava lečenje – rekao je dr Vladan Miodragović, endokrinolog u Specijalnoj bolnici „Merkur“.
Specijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji uspešno se bavi prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom osoba obolelih od dijabetesa. Rehabilitacija obuhvata prevenciju komplikacija kroz edukaciju o ishrani, fizičkoj aktivnosti i pravilnom doziranju terapije.
– Glavni cilj „Merkura“ jeste edukacija pacijenata. Naše ambulante uvek su otvorene za sve obolele, posebno za one sa teritorije Raškog okruga. Postoji mogućnost bolničkog lečenja, bez obzira na to da li pacijenti primaju insulin ili oralnu terapiju – dovoljno je imati bolnički uput. Kod nas dolaze i osobe koje imaju problem sa gojaznošću, a nisu dijabetičari. Imamo posebne programe i pakete za lečenje gojaznosti, pri čemu se svakom pacijentu pristupa individualno. Rade se ciljane laboratorijske analize, uključuju se subspecijalisti ishrane, endokrinolozi, kao i specijalisti drugih oblasti ukoliko postoje komplikacije povezane sa gojaznošću – pojasnio je dr Miodragović.
Prema poslednjim podacima Svetske federacije za gojaznost (World Obesity Federation), procenjuje se da će do 2035. godine čak 51 odsto svetske populacije – oko četiri milijarde ljudi – imati problem sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću.
