U galeriji „Konekcija“ nedavno je održana promocija knjige „Form1d0“ Vladimira Čitlučanina – zbirke od deset priča koje čitaoca vode kroz različite krajeve Srbije, tamo gde se granica između stvarnog i neobjašnjivog gotovo neprimetno briše. Reč je o svedočanstvima o neobičnim pojavama koje su akteri doživeli ili su se, šapatom i strahom, prenosile s kolena na koleno, preživljavajući vreme, sumnju i zaborav.
Sam naslov, latinskog porekla, već u startu nagoveštava ton knjige.
-Formido je jedna od latinskih reči za strah, a svaka priča je za sebe i može se čitati kao jedna celina, ali da bi to bila kvalitetna horor novela njih povezuje jedna krovna priča koja je fikcija. Učesnici ovi priča su pravi ljudi iz svih krajeva Srbije, koji pričaju svoje priče koje su nekom možda objašnjive, nekome nisu, ali svakako su svima strašne, a naročito onima na koje su ostavile trajne posledice – objašnjava sam pisac.
Ideja o knjizi rodila se daleko od Srbije, tokom autorovih putovanja po Evropi. U razgovorima sa prijateljima iz inostranstva, Čitlučanin je, kako kaže, shvatio da domaće tržište vapi za autentičnim, narodnim hororom – onim koji izvire iz sopstvene tradicije, a ne iz uvoznih mitologija.
-Prijatelji iz Evrope su mi rekli da naše tržište uglavnom čita Stivena Kinga i Lavkrafta, stara izdanja i da su ljudi željni domaćih autora i folklornih horor priča koje su deo naše kulturne baštine – priča Čitlučanin.
Za razliku od, kako ih naziva, „holivudskih“ priča, koje su vremenom izgubile oštrinu i postale više spektakl nego jeza, autor smatra da su lokalne legende i predanja i dalje sirove, neposredne i duboko uznemirujuće zato što su ukorenjene u stvarnim ljudima i stvarnim mestima.
-Bram Stoker je uzeo priču iz ruralnog poručja Transilvanije kada je pisao „Drakulu“, a knjiga je postala bestseler upravo zato što je bila jako egzotična. Na zapadu se uglavnom bave fikcijom. „Formido“ predstavlja moj istraživački rad i naročito u manjim mestima u Srbiji ima svašta da se čuje i da se vidi. Koliko god ja bio radoznao, a priče zanimljive, na momente je bilo i strašno – priseća se.
„Form1d0“ obuhvata priče iz čačanskog i kraljevačkog kraja, ali i iz Vojvodine, sa juga Srbije, iz Sandžaka i Novog Pazara, iz Crne Gore, dijaspore, kao i iz vlaških krajeva. Geografska raznolikost donosi i raznolikost motiva – od mračnih šuma do porodičnih tajni koje su decenijama čekale da budu izgovorene naglas.
-Priče sam prikupljao skoro 18 godine, a verodostojnost svake obljavljene u knjizi je pažljivo proverena iz više izvora. Imena i prezimena aktera priča su izmenjena radi zaštite identiteta. Kao najzanimljiviju bih izdvojio priču iz Niša koja se prenosila s kolena na koleno. Ta priča je od davnina, koja je preživela do današnjih dana još od kada je Niš bio okupiran od Turaka, a ispričali su mi je potomci – kazao je.
Iako su ispunjene strahom, ove priče nisu tek puka potraga za jezom. Svaka od njih nosi poruku – podsećanje da se sa sopstvenim strahovima treba suočiti, razumeti ih i iz njih izaći snažniji. Jer, kako pokazuje „Form1d0“, ono što je najstrašnije često nije nepoznato, već potisnuto.
Knjiga „Form1do“ može se poručiti putem Instagram stranice form1d0.
