Na obali Ibra, na potezu od Glavčićevog most do atletskog stadiona, danas se nije čula samo buka grada, već i zvuk lopata, grabulja i motorne testere. Grupa građana „Starosedeoci Kraljeva“ okupila je ljude koji nisu želeli da čekaju – ekološke aktiviste i građane. Svi sa istim ciljem, da očiste ono što je mesecima ružilo obalu i zagađivalo reku.
Ibar je pre više od mesec dana naneo velike količine otpada, plastiku, ambalažu, granje i debla. Ono što je voda izbacila na obalu, građani su morali da sakupe i sklone sa obale, kako bi otpad završio tamo gde mu je mesto. Više od 30 napunjenih džakova svedoči o razmerama nemara.
Revoltirani činjenicom da nadležna javna komunalna preduzeća nisu reagovala, građani su odlučili da ne budu samo posmatrači ružnog prizora koji svakodnevno dočekuje šetače na keju. Zavrnuli su rukave i pokazali da odgovornost prema gradu ne počinje i ne završava se u institucijama – ali da tamo mora imati svoje uporište.
Jer, koliko god ovakve akcije bile pohvalne, ostaje pitanje: da li je normalno da isti ljudi, u istom broju, iznova čiste za sve ostale? Gotovo po pravilu, u ekološkim akcijama učestvuju oni koji su i ranije bili tu. To govori da je svest o očuvanju životne sredine i dalje nedovoljno razvijena. Ne samo među građanima koji bacaju otpad gde mu nije mesto, već i među onima koji su plaćeni da o javnim površinama brinu.
Ibar uvek vrati ono što mu damo. Svaki komad plastike, svaku flašu, svaku kesu. On je tiha, ali uporna opomena. S jedne strane pokazuje koliko ga zagađujemo, a s druge koliko ga volimo kroz ruke onih koji su danas čistili njegovu obalu.
Ovakve akcije ne bi smele da budu vest, već podsetnik. Podsetnik da je grad onoliko čist koliko smo mi odgovorni, ali i onoliko uređen koliko su nadležni savesni. Ako želimo da se ponosimo Kraljevom, onda briga o reci ne sme biti samo gest dobre volje pojedinaca, već trajna obaveza svih – i građana i institucija.
