Sa prvim prolećnim danima i više sunčanih sati očekujemo više energije, bolje raspoloženje i osećaj odmornosti. Ipak, kod mnogih ljudi upravo tada dolazi do suprotnog efekta – javljaju se umor, bezvoljnost i pad koncentracije. Reč je o takozvanom prolećnom umoru, pojavi koja je česta u periodu smene godišnjih doba.
Prema rečima doktorke Biljane Petrović, specijaliste opšte medicine, prolećni umor nije bolest, već prirodna reakcija organizma na promene u okruženju.
– Sindrom prolećnog umora nije bolest. To je fiziološko stanje organizma koje se javlja tokom prelaza iz jednog godišnjeg doba u drugo. Nekim ljudima je potrebno više vremena da se prilagode temperaturnim promenama. S jedne strane imamo porast temperature i nagle oscilacije – poslednjih dana imamo hladne noći i jutra, a tokom dana temperature i do 20 stepeni. Takođe se javljaju velike promene vazdušnog pritiska, a odjednom imamo i mnogo više sunčeve svetlosti. Sve to utiče na naš organizam – objašnjava dr Petrović.
Promene u vremenskim uslovima direktno utiču i na funkcionisanje organizma. Kada temperatura poraste, krvni sudovi se šire, a krvni pritisak može da opadne. Upravo tada se kod mnogih javlja osećaj malaksalosti, pospanosti, slabije koncentracije, razdražljivosti, pa čak i glavobolja i brzo zamaranje.
Pored toga, dolazi i do promena u lučenju hormona.
– Tokom zime ima manje svetlosti i tada se luči više melatonina. Sada, sa obiljem sunčeve svetlosti, organizam menja nivo lučenja hormona – smanjuje se melatonin, a povećava se serotonin. To je dodatna promena na koju telo mora da se prilagodi – kaže doktorka Petrović.
Iako ne postoji jedinstveno objašnjenje za ovu pojavu, stručnjaci smatraju da na prolećni umor utiče i nedostatak vitamina i minerala. Tokom zimskih meseci ishrana je često jednolična i bazirana na većem unosu mesa, dok se voće i povrće konzumiraju u manjim količinama. Zbog toga organizmu mogu nedostajati vitamini, naročito iz B kompleksa i vitamin C.
Na osećaj iscrpljenosti utiče i manji unos tečnosti tokom zime, zbog čega se organizam sporije oslobađa štetnih materija. Uz to, fizička neaktivnost i eventualno povećanje telesne težine tokom zimskih meseci dodatno opterećuju organizam.
Stručnjaci savetuju da se sa dolaskom proleća promene i životne navike.
– Potrebno je preći na zdraviju ishranu sa dosta voća i povrća, smanjiti unos životinjskih masti i uvesti više fizičke aktivnosti, poput šetnje. Popodnevni odmor takođe može da bude od koristi – poručuje dr Petrović.
Dobra vest je da prolećni umor najčešće traje kratko i predstavlja prolazno stanje, koje se razlikuje od hroničnog umora. Zato stručnjaci savetuju da osluškujemo potrebe svog organizma, priuštimo sebi više odmora i radimo ono što nam prija.
Uz malo strpljenja, organizam se prilagođava novom ritmu prirode, a energija koju očekujemo od proleća ubrzo se vraća.
