Dan nakon skupa „Vidimo se na Vidovdan“, održanog u Kraljevu 28. juna, ostao je gorak ukus. Ne zbog organizacije. Naprotiv.
Celodnevni program bio je odlično osmišljen, bina, govornici, logistika – sve je funkcionisalo. Hiljade ljudi došle su iz svih krajeva Srbije i satima stajale na više od 40 stepeni. Koliko god neko danas pokušavao da objasni da „nije bilo dovoljno ljudi“, teško je osporiti prizor grada punog građana koji su odlučili da nedelju provedu na asfaltu, a ne u hladu.
I onda je na binu izašla Jelena Pavlović.
Samostalna narodna poslanica. Tako se danas predstavlja i to jeste tačno.
Jednako je tačno da je u Narodnu skupštinu Srbije ušla 2024. godine kao četvrta na listi „Mi – Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović“, pokreta koji je ubrzo promenio ime u „MI – Snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović“. Poslaničku grupu napustila je krajem iste godine i nastavila kao samostalna poslanica.
Sve su to činjenice.
Kao što je činjenica da su studenti od prvog dana ponavljali da ne žele političare na svojim binama.
Ispada da parola „bez političara“ ipak ima fusnotu.
Da bismo razumeli zašto je taj govor izazvao gorak ukus, moramo da se vratimo samo nekoliko nedelja unazad.
Pokret MI – Snaga naroda, u Kraljevu odavno ima kancelariju. Tačnije, imao je u Ulici cara Dušana ili je makar imao vrata sa natpisom, jer je većinu vremena bila zaključana. Nije bilo konferencija, saopštenja, aktivnosti, političkog života. Toliko tiho da je čovek mogao da pomisli da je unutra otvorena biblioteka.
A onda, početkom juna, odjednom, otvaranje Regionalne kancelarije za Raški i Rasinski okrug. Svečano, u Beogradskoj ulici.
Otvaranje je, zanimljivo, preneo samo jedan lokalni medij.
Portal osnovan početkom ove godine.
Portal koji je, takođe zanimljivo, veoma brzo postao veliki prijatelj studentskih protesta i opozicionih gostiju u svojim emisijama. Sve to nakon što nije dobio sredstva na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata.
Naravno, svako ima pravo da promeni uređivačku politiku, ali ako uređivačka politika tog medija nije Kodeks novinara Srbije onda to nije medij. Isto tako, svako ima pravo da primeti kada se takve promene dese baš u određenom trenutku.
Objave tog portala o novootvorenoj kancelariji više su ličile na promotivni materijal nego na novinarski izveštaj. Ali ni to nije ništa novo. Ko je u Kraljevu godinama gledao lokalne televizije, mogao je da stekne utisak da se politički PR proizvodi po jedinstvenom obrascu. Samo promeniš logo u ćošku ekrana i naziv stranke u tekstu. Ostalo ostaje isto.
Ni izbor lokacije nije prošao neprimećeno.
Regionalna kancelarija otvorena je baš u Beogradskoj ulici, praktično ispod prostorija Grupe građana „Starosedeoci Kraljeva“, koje godinama koristi Ivan Matović.
Da li je slučajnost?
Možda.
A možda je i Zemlja ravna ploča.
Kako god, vest je prošla kroz kraljevačku čaršiju uz poneki osmeh i pokoji komentar, pa se život nastavio dalje.
Sve do Vidovdana.
Jer baš tog dana, u gradu Ivana Matovića, na skupu na kojem su govorili brojni govornici, niko nije našao za shodno da pomene njegovo hapšenje, hapšenje Novice Antića i njihovih prijatelja uoči prošlogodišnjeg vidovdanskog protesta u Beogradu.
Ni jednu jedinu rečenicu.
Zanimljiv izbor tema.
Ali jeste pronađeno mesto za govor samostalne poslanice koja je političku karijeru započela upravo u pokretu Branimira Nestorovića.
Onog istog doktora Branimira Nestorovića koji je zajedno sa predsednikom Srbije javno govorio da je koronavirus „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“.
Neke političke biografije, izgleda, blede veoma brzo.
Ja ipak imam malo duže pamćenje.
Mogla bih sada da razvijam teorije. Da povezujem tačke, tražim skrivene poruke i objašnjavam kako je sve deo velikog plana. To danas nije naročito teško. Dovoljno je otvoriti društvene mreže.
Ali neću.
Jer činjenice su često dovoljno ironične same po sebi.
Treba ih samo poređati pravim redosledom.
